Читать онлайн книгу "Belgrade Charm"

Belgrade Charm
Sanja Pokrajac


Dedicated to Belgrade: I took some of your years and letter by letter I started to join the worlds. Sanja The first guide book made entirely in Cyrillic and Latin characters. Guide to historical and entertaining places, extensive conversations, pronunciation and simplified grammar to better understand the language but also the official Serbian writing, Cyrillic. The great Serbian novelist and painter Momo Kapor said about Belgrade: ”Belgrade is not in Belgrade, because Belgrade is actually not a city, but a metaphor for life.” All you have to do is watch the night slip under the skin of the day and vice versa and explore a Belgrade you would never expect.





Sanja Pokrajac

Belgrade Charm



Sanja Pokrajac

Belgrade charm -capital of Serbia

Guide and Conversations in Serbian

Translated by : Fatima Immacolata Pretta

Copyright В© 2020 Sanja Pokrajac




INTRODUCTION


The Serbian capital is situated between the two rivers, the Sava and the Danube and is one of the most fascinating and most visited cities in Eastern Europe. It attracts many tourists from all over the world for the immense hospitality of the Serbian people, for the excellent homemade gastronomy that it offers, for its historical architecture, sacred art and of course for the nonstop entertainment. The vitality of this city is truly extraordinary. Passing by the most famous Belgrade street, Кнез РњРёС…Р°С?ловаKnez Mihajlova (Knes MihГ ilova) where there are museums, exhibitions and cultural centres, or СкадарлиС?Р°-Skadarlija with Bohemian charm (Skadarlia) full of taverns and restaurants with live music, You will be followed by the brass band, saxophones, violins and contrabasses playing the cheerful Balkan folk, or a band playing jazz, blues, classical or rock music. A true fusion of music, spoken world languages and people of all ages dancing and having fun until dawn everywhere. On the Sava river there are a lot of underground clubs, some really trendy and all made on rafts called splavovi, where all night long you can dance to the rhythm of rock, techno, folk or pop music. The bathing part is located on the Sava River peninsula, which is called РђРґР° ЦиганлиС?Р°-Ada Ciganlija (Adda ZigГ nlia) where fun is guaranteed in all seasons. Don’t miss the Belgrade Fortress (Калемегдан-KalemГЁgdan) and its open air exhibitions. It takes a whole day to get to know its entire history. You will see underground Roman wells, the church Ружица-RuЕѕica (RГ№jiza), casemates, other underground rooms and a collection that for 70 years now has been attracting tourists who come to see tanks




HISTORY OF BELGRADE


and heavy artillery exhibits. The zoo mosaic is also a must. They are mosaics made mostly with glass and stones on the Kalemegdan wall by Belgrade university students. It represents a gallery of 440 mosaics of all the animals in the world. ТеразиС?Рµ-Terazije (TerГ sie) Street is the heart of Belgrade, and if you find yourself at number 20 and hear the notes of the piano, go and taste the famous РњРѕСЃРєРІР° шнит-Moskva ЕЎnit (Mosskva shnit) cake made of cream, almonds, sour cherries and pineapple, the trademark of the historic and beautiful РњРѕСЃРєРІР°-Moskva (Mosskva) Hotel. In TaЕЎmajdan Park, ТашмаС?дан (TashmГ idan) is the Church of St. Mark and the Temple of the Three Saints, also called the Russian Church in memory of the many Russian immigrants in Belgrade after the October Revolution. To explore the historic cave Ресава-Resava (Ressava) in the village of Јеловац (Ielovaz). Crypt of the Temple of St. Sava – Храм Светог Саве -Hram Svetog Save (Hram Ssvetogh Ssave) needs no words. The Historical Museum of Yugoslavia is specially built by the city of Belgrade to give the birthday present to the Yugoslav President Tito. On РљСЂСѓРЅСЃРєР°-Krunska Street, 51 is the interactive museum of Nikola Tesla-Никола Тесла with the urn and the collection of posthumous masks of the great Serbian scientist. Don’t miss the Гардош кула-GardoЕЎ kula (Ghardosh kula), the built tower of the four monumental towers celebrating 1000 years of the Hungarian state and the old Zemun-Земун, Semun, a Habsburg land, the largest of 17 Belgrade municipalities. The most popular urban nightlife of pop, jazz and blues music can be found in the complex of clubs built in the former beer factory on Цетињска-Cetinjska Street, 15 (Zetignska). The Serbian people are a mild and hospitable people. The religion is predominantly Orthodox Christian. The currency of the country is the Serbian dinar (RSD). Urban transport is well organized and taxi service is not too expensive. For those who want to stop for some reason in Belgrade, you can also find apartments near the centre at low cost. To always have internet, just buy a Serbian card.




SERBIAN GASTRONOMY


Many Serbian restaurants offer a wide selection of spirits made in their cellars. Serbs are well known for their plum brandy, шљивовица-ЕЎljivovica (scglГ¬voviza), brandy, лозовача-lozovaДЌa (lГІsovacia), pears, виљамовка-viljamovka (vГ¬gliamovka), apples, С?абуковача-jabukovaДЌa (iГ bukovacia), herbal schnapps, траварица-travarica (trГ variza), quince, дуњевача-dunjevaДЌa (dГ№gnevacia), apricot, РєР°С?СЃРёС?евача-kajsijevaДЌa (kГ isievacia) and many others. There are also many excellent wines such as Merlot, Sauvignon, Cabernet, Morava, Tamjanika (TamiГ nica), Regent, etc., made by local wineries. Serbian specialties are mostly BBQ meat such as mixed meat consisting of ribs, skewers, cold cuts, hamburgers and the famous Д‡evapi-cievapi (meatballs in flat bread) and РєР°С?мак-kajmak (kГ imak), a creamy cheese famous in Serbia. The steak from Карађорђе-Karadjordje (KГ ragiorgie) of veal is delicious. Winter dish is the famous сарма-sГ rma (meat rolls in cabbage leaf), or meat-filled peppers, boiled shank cooked with spices, beans with pork ribs, ђувеч-djuveДЌ (giГ№veci) or pork with baked vegetables, fish soup, fried fish, ajvar (aГ¬var), the very famous pepper sauce, pita (pitta) which is puff pastry filled with cheese (famous гибаница-gibanica-ghibГ niza), pitta with meat (бурек-burek), pitta with vegetables (зељаница-zeljanica – segliГ niza), or pitta with apples (С?абуковача-jabukovaДЌa -iГ bukovacia). ТуршиС?Р° – TurЕЎija (tГ№rscia) is a salad and is a mixture of sour vegetables. Баклава-BaklГ va is a cake made with nuts in the puff pastry. And to digest, it can be followed with a nice шприцер-ЕЎpricer (shprizer) made of white wine and soda. In almost all restaurants there are also Italian dishes that are very popular in Serbia.




ALPHABET


The official writing in Serbia is the Serbian Cyrillic alphabet consisting of 30 letters:

A,A (Рђ)

Р‘,B (B)

Р’,V (V)

Р“,G (GH)

Р”,D (D)

Р‚, Дђ (GI)

Р•,E (E)

Р–,ЕЅ (J)

Р—,Z (S)

Р?,I (I)

Р€,J (J)

Рљ,K (K)

Р›,L (L)

Р‰,Lj (GLI)

M,M (M)

Рќ,N (N)

РЉ,Nj (GN)

Рћ,O (O)

Рџ,P (P)

Р ,R (R)

РЎ,S (SS)

Рў,T (T)

Р‹,Д† (CI)

РЈ,U (U)

Р¤,F (F)

РҐ,H(H)

Р¦,C (Z)

Р§,ДЊ (CI)

РЏ,DЕѕ (GI)

РЁ,Е (SH)

Although Cyrillic is the official writing, Latin characters are quite common in Serbia.




GREETINGS /ПОЗДРАВР? POZDRAVI/ POSDRAVI


Welcome/Добро дошли/Dobro došli/ Dobro dòscli

To health/ Наздравље/Nazdravlje/ Nàsdravglie

Good morning / Dobar dan/ Добар дан/

Dobar dan Goodbye /Довиђења / Doviđenja / Dovigiègna

Have a good trip / Срећан пут / Srećan put/ Srècian put




CONVERSATIONS/РАЗГОВОРР?/ RAZGOVORI/RASGHOVORI


How are you? Како сте? Kako ste? Kakko ste?

Well, thank you, and you? Хвала, добро, а Ви? Hvala, dobro, a Vi? Hvala, dobro, a Vi?

Do you understand me? Разумете ли ме? Razumete li me? Rasùmete li me?

I understand everything /Све разумем / Sve razumem / Sve rasùmem.

Do you speak English or Serbian? /Говорите ли енглески или српски ? / Govorite li engleski ili srpski? / Ghòvorite li èngleski ili ssrpski?

Yes, I speak a little Serbian / Да, говорим мало српски / Da, govorim malo srpski / Da, ghòvorim malo ssrpski.

I don’t understand / Не разумем / Ne razumem / Ne rasùmem. How do you pronounce this word? / Како се изговара ова реч? Kako se izgovara ova reč? Kakko sse isghòvara ova rèci?

Please repeat it / Поновите, молим Вас / Ponovite, molim Vas / Ponòvite, mòlim vass.

What’s her name? / Како се зовете? / Kako se zovete?/ Kakko se sòvete?

My name is…/ Ја се зовем…/Ja se zovem…/Ia sse sòvem…

What time is it? Колико С?Рµ сати? Koliko je sati? KГІliko ie ssati?

It is eight minus ten /Десет до осам/ Deset do osam/ Desset do ossam.

It’s half past five/ Пет и тридесет/ Pet i trideset/ Pet i trìdesset.

It is 9:00 a.m. and 9:00 p.m. /Девет и петнаест/ Devet i petnaest/ Dèvet i pètnaesst.

What’s the weather like? Какво С?Рµ време? Kakvo je vreme? Kakvo ie vreme?

Today is a beautiful day /Данас С?Рµ предиван дан/ Danas je predivan dan/ Danass ie prГЁdivan dan.

When can I see you?

Када се можемо видети? Kada se možemo videti? Kada se mòjemo videtti?

Where can we meet? Где се можемо наћи? Gde se možemo naći? Ghde se mòjemo nacii?

I live in… / Ја живим у… / Ja živim u…/ Ia jivim u…

How old are you? Колико имаш година? Koliko imaš godina? Koliko imash ghòdina?

Yes-no, thank you / Да-РќРµ, хвала/ Da-Ne, hvala/ Da- Ne, hvala. Have you ever been to Serbia? Јесте ли икада били Сѓ РЎСЂР±РёС?Рё ? Jeste li ikada bili u Srbiji? Ieste li Г¬kada bili u Ssrbiii?

Nice to meet you/ Драго РјРё С?Рµ што СЃРјРѕ СЃРµ упознали/ Drago mi je ЕЎto smo se upoznali/ Dragho mi ie shto smo se Г№posnali.

See you tonight? Видимо се вечерас? Vidimo se večeras? Vidimo se vecìerass?

Excuse me /Р?звините/ Izvinite/ Isvinitte. Please / Молим / Molim/ Molim.

Today is 1 January / Данас С?Рµ РїСЂРІРё С?ануар /Danas je prvi januar / Danass ie prvi iГ nuar.

Happy New Year / Срећна Нова година / Srećna Nova godina / Srècina Nova ghòdina.

Happy birthday / Срећан рођендан / Srećan rođendan / Srècian rògiendan.

I was born on 11 August / Рођен-рођена сам С?еданаестог августа/ RoД‘en-roД‘ena sam jedanaestog avgusta/ RГІgien-rГІgiena ssam iedГ naesstogh avghusta.

I’m 30 and you? Р?мам тридесет РіРѕРґРёРЅР°, Р° ти? Imam trideset godina, a ti? Imam trГ¬desset ghГІdina, a ti?




CONVERSATIONS/РАЗГОВОРР?/RAZGOVORI/RASGHOVORI


I am not married / Нисам ожењен/ Nisam oženjen/ Nissam òjegnen.

Meet my friend / Представићу ти РјРѕРі РїСЂРёС?атеља/ PredstaviД‡u ti mog prijatelja/ PrГЁdsstaviciu ti mogh prГ¬ateglia.

Have we met before? Јесмо ли се већ видели? Jesmo li se već videli? Jessmo li sse veci vìdeli?

How old are you? Колико имаш година? Koliko imaš godina? Koliko imash ghòdina?

How many do you give me? Колико РјРё РґР°С?еш? Koliko mi dajeЕЎ? Koliko mi dГ iesh?

I would give you 25 years / Дао бих ти двадесет пет година/ Dao bih ti dvadeset pet godina/ Dao bih ti dvàdeset pet ghòdina?

You are very kind / Ви сте много љубазни/ Vi ste mnogo ljubazni/ Vi sste mnogho gliùbasni.

Can I see you tonight? Можемо ли се видети вечерас? Možemo li se videti večeras? Mòjemo li sse vìdetti vecìerass?

ItвЂ?s love at first sight / РўРѕ С?Рµ љубав РЅР° РїСЂРІРё поглед/ To je ljubav na prvi pogled/ To ie gliubav na prvi pГІghled.

I will pick you up by car /Доћи ћу аутом по тебе/ Doći ću autom po tebe/ Doci ciu àutom po tebe.

Can I have your phone number? РњРѕРіСѓ ли добити твоС? Р±СЂРѕС? телефона? Mogu li dobiti tvoj broj telefona? MГІghu li dГІbitti tvoi broi telefona?

Let’s have lunch together / РучаС?РјРѕ Р·Р°С?едно/ RuДЌajmo zajedno/ RГ№ciaimo sГ iedno.

Shall we take a walk? Хоћемо ли прошетати? Hoćemo li prošetati ? Hòciemo li proshètatti?

I apologise for the delay / Р?звините што касним/ Izvinite ЕЎto kasnim/ Isvinitte shto kassnim.

Shall we dance? Хоћемо ли плесати? Hoćemo li plesati? Hòciemo li plessatti.

It was a nice evening / Вечерас С?Рµ било лепо/ VeДЌeras je bilo lepo/ VecГ¬erass ie bilo lepo.

Thank you for your hospitality / Хвала на вашем-твом гостопримству/ Hvala na vašem-tvom gostoprimstvu/ Hvala na vashem-tvom ghòsstoprimstvu.

Is she your girlfriend? РћРЅР° С?Рµ твоС?Р° девоС?РєР°? Ona je tvoja devojka? Ona ie tvoia dГЁvoika?

This is my brother / РћРЅ С?Рµ РјРѕС? брат/ On je moj brat/ On ie moi brat.

See you Saturday at… / Видимо се у суботу у… / vidimo se u subotu u…/ Vidimo sse u ssubottu u…

Sorry I can’t come / Жао РјРё С?Рµ, РЅРµ РјРѕРіСѓ доћи/ ЕЅao mi je, ne mogu doД‡i/ Jao mi ie, ne mГІghu doci.

I am happy to have met you / Драго РјРё С?Рµ РґР° сам те упознао/ Drago mi je da sam te upoznao/ Dragho mi ie da ssam te upГІsnao.




CARDINAL NUMBERS / РљРђР Р”Р?НАЛНР? БРОЈЕВР? / KARDINALNI BROJEVI / KARDINALNI BROIEVI


0 zero / нула / nula / nulla

1 one / С?едан / jedan/ iedan

2 two /РґРІР° / dva / dua

3 three /три/ tri / tri

4 four / четири / četiri / cietiri

5 five/ пет/pet / pet

6 six / шест/ šest/ shest

7 seven /седам / sedam / ssedam

8 eight / осам /osam / ossam

9 nine /девет / devet / devet

10 ten /десет / deset / desset

11 eleven /С?еданаест /jedanaest /iedanaesst

12 twelve / дванаест / dvanaest / duanaesst

13 thirteen /тринаест trinaest /trinaesst

14 fourteen/четрнаест/četrnaest/cietrnaesst

15 fifteen /петнаест / petnaest/petnaesst

16 sixteen / шеснаест / šesnaest /sciessnaest

17 seventeen /седамнаест/sedamnaest/ssedamnaesst

18 eighteen/осамнаест/osamnaest/ossamnaesst

19 nineteen /деветнаест/devetnaest/devetnaesst

20 twenty /двадесет/dvadeset/dvadesset

21 twenty-one /двадесетС?едан /dvadeset jedan/dvadesset iedan

30 thirty/тридесет/trideset/tridesset

40 forty/четрдесет/četrdeset/cietrdesset

50 fifty/педесет/pedeset/pedesset

60 sixty /шездесет/šezdeset/shesdesset

70 seventy /седамдесет/sedamdeset/ssedamdesset

80 eighty/осамдесет/osamdeset/ossamdesset

90 ninety /деведесет/devedeset/devedesset

1009 hundred/сто/sto/ssto

200 two hundred/двесто/dvesto/dvessto

300 three hundred /тристо/tristo/trissto

400 four hundred /четристо/četristo/cietrissto

500 five hundred /петсто/petsto/petssto

600 six hundred /шесто/šesto/shessto

700 seven hundred /седамсто/sedamsto/ssèdamssto

800 eight hundred /осамсто/osamsto/òssamssto

900 nine hundred /деветсто/devetsto/devvetssto

1000 thousand/хиљада/hiljada/hìgliada

2000 two thousand/две хиљаде/dve hiljade/dve hìgliade

3000 three thousand /три хиљаде/tri hiljade/tri hìgliade

3330 three thousand three hundred and thirty/ трихиљадетристотридесет/trihiljadetristotrideset/tri higliade trissto tridesset

8022 eight thousand and twenty-two

/осамхиљада двадесетдва/osam hiljada dvadeset dva/ ossam higliada dvadesset dva

55000 fifty-five thousand/ педесет петхиљада /pedeset pet hiljada/pedesset pet higliada

1 million/милион/milion/million

1 billion/милиС?арда/milijarda/miliarda




ORDINAL NUMBERS /РЕДНР? БРОЈЕВР?/ REDNI BROJEVI / REDNI BROIEVI


1.В first/РїСЂРІРё/prvi/prvi

2. second/РґСЂСѓРіРё/druggi/drughi

3. third/трећи/trecii/trecii

4. fourth/четврти/četvrti/cietvrti

5. fifth/пети/peti/peti

6. sixth / шести /šesti/sciessti

7. seventh /седми/sedmi/ssedmi

8. eighth/РѕСЃРјРё/osmi /ossmi

9. ninth /девети/deveti/deveti

10. tenth /десети/deseti/desseti

11. eleventh /С?еданаести/jedanaesti/Iedanaessti

12. twelfth /дванаести/dvanaesti/dvanaessti

13. thirteenth /тринаести/trinaesti/trinaessti

14. fourteenth/четрнаести/četrnaesti/cietrnaessti

15. fifteen /петнаести/petnaesti/petnaessti

16. sixteenth /шеснаести/šesnaesti/shessnaessti

17. seventeenth /седамнаести/sedamnaesti/ssedamnaessti

18. eighteenth /осамнаести/osamnaesti/ossamnaessti

19. ninetheenth /деветнаести/devetnaesti/devettnaessti

20. twentieth /двадесети/dvadeseti/dvadesseti

30. thirtieth /тридесети/trideseti/tridesseti

90. ninetieth /деведесети/devedeseti/devedesseti

100. cent /стоти/stoti/sstoti

1000. thousandth /хиљадити/hiljaditi/higliaditi




MEASURES/МЕРЕ/MERE/MERE


1/3 a third/трећина/trećina/treciina

1/4 a quarter/четвртина/četrvrtina/cietvrtina

3/4 three quarters/три четвртине/tri četvrtine/tri cietvrtine

1/5 a fifth/С?една петина/ jedna petina/iedna pettina

1/2 half /половина/polovina/pollovina

a couple/пар/par/par

one dozen/туцет/tucet/tuzet

once/С?еданпут/jedanput/iedanput

twice/двапут/dvaput/dvaput

the number/Р±СЂРѕС?РєР°/brojka/broika




MONTHS OF THE YEAR/МЕСЕЦР? РЈ ГОДР?РќР?/ MESECI U GODINI/MESSEZI U GHODINI


January/ С?ануар /januar/Г¬anuar

February/фебруар/februar/februar

March/март/mart/mart

April/април/april/april

May/РјР°С?/maj/mai

June/ С?СѓРЅРё /june/iuni

July/ С?ули /juli/iuli

August/август/avgust/avghust

September/ септембар /septembar/sseptembar

October/октобар/oktobar/oktobar

November/новембар/novembar/novembar

December/децембар/decembar/dezembar

In December I’m going to Belgrade to celebrate New Year’s Eve.

У децембру ћу ићи у Београд на прославу Нове Године.

U decembru ću ići u Beograd na proslavu Nove Godine.

U dezembru ciu icii u Beoghrad na prosslavu Nove GhГІdine.

In September I went to Belgrade to visit my friends.

РЈ септембру сам ишао Сѓ Београд РґР° посетим РјРѕС?Рµ РїСЂРёС?атеље.

U septembru sam iЕЎao u Beograd da posetim moje prijatelje.

U septembru ssam ishao u Beoghrad da possetim moie prìateglie.




THE FOUR SEASONS/ЧЕТР?Р Р? ГОДР?РЁРЉРђ ДОБА/ ДЊETIRI GODIЕ NJA DOBA/CIETIRI GHODISHGNA DOBA


spring/пролеће/proleće/prolecie summer/лето/leto/letto autumn/jесен/jesen/iessen winter/зима/zima/sima

I’m going to enjoy the mountains this winter.

Ове зиме уживам на планини.

Ove zime uЕѕivam na planini.

Ove sime ujivam na planini.

Next spring I will go to the lake.

Следећег пролећа ићи ћу РЅР° С?езеро.

Sledećeg proleća ići ću na jezero.

SlГЁdecieg prГіlecia icii ciu na iesero.

In autumn I will go to the countryside.

РќР° С?есен ћу ићи РЅР° село.

Na jesen ću ići na selo.

Na iessen ciu icii na sselo.

Last summer I went to the sea.

Прошлог лета сaм био на мору.

ProЕЎlog leta sam bio na moru.

Proshlog leta ssam bio na moru.




BEST WISHES/ ЧЕСТР?РўРљР•/ ДЊESTITKE/CIESSTITKE


Happy New Year/ Срећна Нова Година/ Srećna Nova godina/ Srècina Nova Ghòdina

Happy Easter/ Срећан Ускрс/ Srećan Uskrs/ Srècian Usskrs

Happy birthday/ Срећан рођендан/ Srećan rođendan/ Srècian rògiendan

Happy Name Day/ Срећан имендан/ Srećan imendan/ Srècian ìmendan

My sincere wishes for your graduation/ РњРѕС?Рµ искрене честитке Р·Р° диплому/ Moje iskrene ДЌestitke za diplomu/ Moie isskrene ciesstitke sa diplГІmu.




BORDER/ ГРАНР?ЦА / GRANICA/ GRANIZA


Entry-Exit/ Улаз-Р?злаз/ Ulaz-Izlaz/ Ulas-Islas

Border/ Граница/ Granica/ Gràniza

Passport, please/ Пасош, молим/ Pasoš, molim/ Passosh, mòlim.

Where are you going? Где путуС?ете? Gde putujete? Ghde putuiete?

I’m going to Belgrade/ Р?дем Сѓ Београд/ Idem u Beograd/ Idem u Beoghrad.

How long will you stay? Колико остаС?ете? Koliko ostajete? Koliko ostaiete?

I’ll stay for five days/ ОстаС?ем пет дана/ Ostajem pet dana/ Osstaiem pet dana.

Do you have anything to declare? Р?мате ли нешто Р·Р° РїСЂРёС?авити? Imate li neЕЎto za prijaviti? Imate li neshto sa priaviti?

I have nothing/ Немам ништа/ Nemam ništa/ Nemam nishta.

This passport has expired/ РћРІР°С? пасош С?Рµ истекао/ Ovaj pasoЕЎ je istekao/ Ovai pasosh ie isstekao.

Open the trunk, please/ Отворите гепек, молим/ Otvorite gepek, molim/ Otvorite ghepek, molim.

All in order, have a good trip/РЎРІРµ С?Рµ Сѓ реду, срећан РїСѓС‚/ Sve je u redu, sreД‡an put/ Sve ie u redu, srГЁcian put.

Customs Office/Царина/Carina/Zàrinna

Customs declaration/Царинска декларациС?Р°/Carinska deklaracija/Zarinsska deklarazia

Subject to customs /За царињење/Za carinjenje/Sa zarignegne

Customs-exempt/Ослобoђено царине/ Oslobođeno carine/

Oslobogieno zarine




TRAVEL BY CAR/РџРЈРўРћР’РђРЉР•- РђРЈРўРћРњ/ PUTOVANJE AUTOM/PUTOVAGNE AUTOРњ


Where does this road go? Где РІРѕРґРё РѕРІР°С? РїСѓС‚? Gde vodi ovaj put? Ghde vodi ovai put?

Can you park here? Може ли се овде паркирати? Može li se ovde parkirati? Móje li se ovde parkirati?

Does this road lead to…? РћРІР°С? РїСѓС‚ РІРѕРґРё у…? Ovaj put vodi u…? Ovai put vodi u…?

What’s the shortest way to…? РљРѕС?Рё С?Рµ РЅР°С?краћи РїСѓС‚ за…? Koji je najkraД‡i put za…? Koi ie naikracii put sa…?

First (second, third) left-right/ Прва (друга, трећа) лево-десно/ Prva (druga, treća) levo-desno/ Prva (drugha, trècia) levodessno.

Where is the nearest garage? Где С?Рµ РЅР°С?ближа гаража? Gde je najbliЕѕa garaЕѕa? Ghde ie naiblijia garaja?

Where is the nearest gas station? Где С?Рµ РЅР°С?ближа бензинска станица? Gde je najbliЕѕa benzinska stanica? Ghde ie naiblija benzinska stГ niza?

Fill her up, please/ Пун резервоар, молим/ Pun rezervoar, molim/ Pun reservoar, molim.

Do I have to pay at the cash register? Морам платити на каси? Moram platiti na kasi? Moram platitti na kassi?

How long till the highway? Колико С?РѕС€ треба РґРѕ аутопута?

Koliko joЕЎ treba do autoputa? Koliko iosh treba do autoputa?

What is the police number? РљРѕС?Рё С?Рµ Р±СЂРѕС? полициС?Рµ? Koji je broj policije? Koi ie broi policije?

Is the port far from here? Је ли лука далеко одавде? Je li luka daleko odavde? Ie li luka daleko odavde?

What is the speed limit? Колика С?Рµ дозвољена Р±СЂР·РёРЅР°? Kolika je dozvoljena brzina? Kolika iРµ dГІsvogliena brsina?




AIRPORT/ АЕРОДРОМ/ AERODROM/ AERODROM


I need to change my reservation/ Морам променити резервациС?Сѓ/ Moram promeniti rezervaciju/ Moram promГЁniti reservaziu.

When does the first plane leave for…? Кадa полази први авион за…? Kada polazi prvi avion za…? Kada polasi prvi avion sa…?

Give me the window seat/ ДаС?те РјРё место РґРѕ РїСЂРѕР·РѕСЂР°/ Dajte mi mesto do prozora/ Daite mi messto do prГІsora.

I would like to rent the car for three days/ Хтео Р±РёС… РёР·РЅР°С?мити ауто РЅР° три дана/ Hteo bih iznajmiti auto na tri dana/ Hteo bi isГ imiti auto na tri dana.

Where can I find the taxi – train that takes me to the city? Где могу наћи воз-такси за град? Gde mogu naći voz-taxi za grad? Ghde moghu nacii vos-taxi sa ghrad?

How long is the trip? Колико траС?Рµ РїСѓС‚? Koliko traje put? Koliko traie put?

Passport ID card, please/ Пасош-личну карту, молим/ Pasoš-ličnu kartu, molim/ Pasosh-licinu kartu, molim

How much is the one-way ticket? Колико кошта карта Сѓ С?едном правцу-повратна? Koliko koЕЎta karta u jednom pravcu-povratna? Koliko koshta karta u iednom pravzu-pГІvratna?

Where do you pick up the luggage? Где се подиже пртљаг? Gde se podiže prtljag ? Ghde se podije prtgliagh?

My luggage has been damaged/ РњРѕС? пртљаг С?Рµ С?Рµ оштећен/ Moj prtljag je oЕЎteД‡en/ Moi prtgliagh ie ГІshtecien

Where’s the exit-in? Где се налази излаз-улаз? Gde se nalazi izlaz-ulaz? Ghde se nàlasi islas-ulas?




TRAIN/ Р’РћР—/ VOZ/ VOS


Railway station/ Железничка станица/ Železnička stanica/

JГЁlesnicika stГ niza

When does the train leave? Када полази воз? Kada polazi voz? Kada pòlasi vos?

Is the train late? Воз касни? Voz kasni? Vos kassni?

Is this seat free? Је ли слободно ово место? Je li slobodno ovo mesto? Ie li sslobodno ovo messto?

Where is the dining car? Где се налази вагон ресторан? Gde se nalazi vagon restoran? Ghde sse nàlasi vaghon resstoran?

Get off at the next stop/ Силазимо РЅР° следећоС? станици/ Silazimo na sledeД‡oj stanici/ SsГ¬lasimo na sslГЁdecioi stГ nizi.

From which track does the train leave for…/ Са ког перона полази воз за…/ Sa kog perona polazi voz za…/ Ssa kogh peròna pòlasi vos sa…

I would like to insure my luggage/ Желим осигурати РјРѕС? пртљаг/ ЕЅelim osigurati moj prtljag/ Jelim ossighurati moi prtgliagh.

How much is the one-way ticket for…/ Колико кошта карта Сѓ С?едном правцу за…/ Koliko koЕЎta karta u jednom pravcu za…/ Koliko koshta karta u iednom pravzu sa…

The train from… is it late? Р’РѕР· РєРѕС?Рё долази из…касни? Voz koji dolazi iz…kasni? Vos koi dГІlasi is…kassni?

Give me a return ticket for…second class/ ДаС?те РјРё повратну карту за…у РґСЂСѓРіРѕС? класи/ Dajte mi povratnu kartu za…u drugoj klasi/ Daite mi pГІvratnu kartu sa…u drughoi klassi.

Does the train leave from Central Station? Воз полази са главне станице? Voz polazi sa glavne stanice? Vos polasi ssa ghlavne sstanize?

Is the train on time? Воз долази на време? Voz dolazi na vreme? Vos dólasi na vreme?

Let’s sit in the waiting room/ Р?демо РґР° седнемо Сѓ чекаоницу/ Idemo da sednemo u ДЌekaonicu/ Idemo da ssednemo u ciekaonizu.




BUS/ АУТОБУС/ AUTOBUS/ AUTOBUS


Bus station/ Аутобуска станица/ Autobuska stanica/ Autobusska sstaniza

Where’s the bus station? Где С?Рµ аутобуска станица/ Gde je buska stanica? Ghde ie autobusska sstaniza?

Can my children travel alone? Да ли РјРѕС?Р° деца РјРѕРіСѓ сама РґР° путуС?Сѓ? Da li moja deca mogu sama da putuju? Da li moia deza moghu ssama da putuiu?

How many bags can I bring? Колико пртљага могу понети?

Koliko prtljaga mogu poneti? Koliko prtgliagha moghu pГІneti?

How many more stops are there to the city center? Колико има станица до центра града? Koliko ima stanica do centra grada? Koliko ima sstaniza do zentra ghrada?

The last-first bus for… what time does it leave? У колико полази последњи-први аутобус за…U koliko polazi poslednji-prvi autobus za…? U koliko pòlasi possledgni -prvi autobus sa…?

Are animals allowed? Да ли се могу возити животиње? Da li se mogu voziti životinje? Da li sse moghu vositti jivotigne?

Can I open the window? Могу ли отворити прозор? Mogu li otvoriti prozor? Moghu li otvoritti prosor?

This bus goes to…/ РћРІР°С? аутобус РёРґРµ за…/ Ovaj autobus ide za…/ Ovai autobus ide sa…

Can I change the date of the trip? Могу ли променити датум путовања? Mogu li promeniti datum putovanja? Moghu li promeniti datum putovàgna?

Can I buy a ticket on the bus? Могу ли купити карту у аутобусу? Mogu li kupiti kartu u autobusu? Moghu li kupiti kartu u autobussu?




PRIVATE STAY/РџР Р?Р’РђРўРќР? СМЕШТАЈ/PRIVATNI SMEЕ TAJ/PRIVATNI SSMESHTAI


I am looking for a room with kitchen use/ Тражим собу са употребом кухиње/ Tražim sobu sa upotrebom kuhinje/Trajim ssobu ssa ùpotrebom kuhigne

I intend to stay ten days/ Намеравам остати десет дана/ Nameravam ostati deset dana/ Nameravam osstati desset dana.

Can I see the room? Могу ли видети собу? Mogu li videti sobu? Moghu li viddetti ssobu?

How much is the room? Колико кошта соба? Koliko košta soba? Koliko koshta ssoba?

Is the tourist tax paid separately? Боравишна такса се посебно плаћа? Boravišna taksa se posebno plaća? Boravishna taksa se possebno placia?

How much does this room cost per month? Колико кошта ова соба месечно? Koliko košta ova soba mesečno? Koliko koshta ova ssoba messecino?

Where can I park? Где могу паркирати? Gde mogu parkirati? Ghde mòghu parkirati?

Do you also serve lunch and dinner on request? Служите ли ручак-вечеру по захтеву? Služite li ručak-večeru po zahtevu? Sslujite li ruciak-vecieru po sahtevu?

Please give me the key/ ДаС?те РјРё молим Вас кључ /Dajte mi molim Vas kljuДЌ/ Daite mi molim Vass kgliuci.

Can we use your dishes in ? Можемо ли користити Ваше судове? Možemo li koristiti Vaše on where? Mòjemo li korisstiti Vashe ssudove?

Could you put this in the fridge for me? Можете ли ми ово ставити у фрижидер? Možete li mi ovo staviti u frižider? Mojete

li mi ovo sstaviti u frijidher?

Give me another blanket/ ДаС?те РјРё С?РѕС€ С?едан покривач/ Dajte mi joЕЎ jedan pokrivaДЌ/ Daite mi iosh iedan pokrivaci.

When shall I clear the room? Кад треба да ослободим собу?

Kad treba da oslobodim sobu? Kad treba da osslobodim ssobu?

Lend me the pan, please/ Посудитеми тигањ, молим вас/Posudite mi tiganj, molim vas/Possudite mi tighagn, molim vass.

What time do you close the gate? РЈ колико сати затварате капиС?Сѓ? U koliko sati zatvarate kapiju? U koliko ssati satvarate kapiu?

Please, a glass-a bottle of water/ Молим Вас, чашу-флашу воде/ Molim Vas, čašu-flašu vode/ Molim Vass, ciashu-flashu vode.

Do you have bikes for rent? Р?Р·РЅР°С?мљуС?ете ли бицикла? Iznajmljujete li bicikla? Isnaimgliuiete li bizikla?

bed/кревет/krevet/krevet

light bulb/СЃРёС?алица /sijalica/ssializa

blanket ћебе/ćebe/ciebbe

cushion/С?астук//jastuk/iasstuk

bath/тоалет/toalet/toalet

towel/пешкир /peškir/peshkir

wardrobe/орман/orman/orman c

oat rack/вешалице/vešalice/veshalize

soap/sapun/ssapun stove/пећ/peć/peci

heating/РіСЂРµС?ање/grejanje/ghrГЁiagne




CAMPSITE/ KAMPING/ KAMPING


Can you camp here? Може ли се овде камповати? Može li se ovde kampovati? Móje li se ovde kampovatti?

How much does the overnight stay cost? Колико кошта ноћење? Koliko košta noćenje? Koliko koshta nòciegne?

for caravans/за приколицу/ za prikolicu/ sa prikolizu

for car/ за ауто/ za auto/ sa auto

per person/ РїРѕ РѕСЃРѕР±Рё / po osobi/ po ossobi

Is the water drinkable? Р’РѕРґР° С?Рµ питка? Р’РѕРґР° С?Рµ питка? Voda je pitka? Voda ie pitka?

Where can I put the tent? Где могу поставити шатор? Gde mogu postaviti šator? Ghde moghu posstaviti shattor?

I need an outlet/ Рўrреба РјРё прикључак Р·Р° струС?Сѓ/ Treba mi prikljuДЌak za struju/Treba mi prikgliuciak sa sstruiu.

Where can we buy food? Где РјРѕС?емо купити храну? Gde moЕѕemo kupiti hranu? Ghde mojemmo kupiti hranu?




RESTAURANT/ РЕСТОРАН/ RESTORAN/ RESSTORAN





Конец ознакомительного фрагмента.


Текст предоставлен ООО «ЛитРес».

Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/sanja-pokrajac/belgrade-charm/) на ЛитРес.

Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.



Если текст книги отсутствует, перейдите по ссылке

Возможные причины отсутствия книги:
1. Книга снята с продаж по просьбе правообладателя
2. Книга ещё не поступила в продажу и пока недоступна для чтения